Biografija

"Rođen sam 1932. godine u severnom Banatu, u selu Mokrinu, gde sam išao i u osnovnu školu. U gimnaziju sam išao u Kikindi i Pančevu, a studirao u Beogradu. Živim u Novom Sadu. To je čista moja biografija. U stvari, ja svima kažem da pravu biografiju, onakvu kakvu bih želeo, još nemam, i pored toliko knjiga koje sam napisao, slika koje sam izlagao, filmova koje sam snimio, dramskih tekstova, reportaža u novinama... Svakog jutra poželim da počnem jednu odličnu biografiju, koja bi poslužila, ako nikome drugom, bar đacima u školi, jer oni, nažalost, moraju da uče i život pisca.

Ja bih bio najgori đak, jer ni svoj život nisam naučio. A radio sam svašta. Bio zidarski pomoćnik, fizički radnik u pivari, kubikaš na pristaništu, mornar, pozorišni reditelj, bavio se vodovodom i kanalizacijom, radio kompresorima, obrađivao drvo, umem da napravim krov, glumio u jednom lutkarskom pozorištu, čak i pravio lutke, vodio televizijske emisije, bio konferansije...

Imam i neke nagrade i priznanja. Dve 'Nevenove'. Jednu za životno delo u poeziji za decu. Goranovu nagradu. Nagradu Sterijinog pozorišta. Zlatnu arenu za filmski scenario. Nagradu oslobođenja Vojvodine. Sedmojulsku nagradu Srbije. Nosilac sam ordena zasluga za narod. Neko bi od svega toga mogao da napiše bezbroj stranica. Recimo: uređivao list 'Ritam' ili uređivao Zmajev 'Neven'...

Najviše bih voleo da sami izmislite moju biografiju. Onda ću imati mnogo raznih života i biti najživlji među živima. Ostalo, što nije za najavu pisca, nego za šaputanje, rekao sam u pesmi "In memoriam". I u svim ostalim svojim pesmama."

MIROSLAV ANTIĆ


Miroslav Antić rođen je 14.03.1932. u Mokrinu kod Novog Sada. Osnovnu školu učio u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica u leto 1941. preselila iz Mokrina. Gimnaziju pohađao u Pančevu, sedmi razred u Kikindi, maturirao u Pančevu. Studirao slavistiku (ruski i češki jezik) na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Posle mature radio je u tehnici pančevačkog Narodnog pozorišta, a 1951. počeo se baviti novinarstvom u listu Pančevac. Prešao 1954. u Novi Sad i zaposlio se kao novinar u Dnevniku, radeći jedno vreme u izdanju sredom — Novosadskom dnevniku, do 1959.

Više od godinu dana bio u Beogradu urednik Pionira (1959—1960). Po povratku u Novi Sad 1961. član je redakcije u Izdavačkom odeljenju Foruma, a od 1962. do penzionisanja (zbog bolesti) — novinar u novinskoj Izdavačkoj kući Dnevnik — saradnik kulturne rubrike i slobodni reporter u listu Dnevnik, glavni urednik revije za džez i zabavnu muziku Ritam (1962—1965), obnovio i radio kao glavni urednik Neven Čika Jove Zmaja (1979) kao scenarista i reditelj radio na dokumentarnim i igranim filmovima, a kao slikar naslikao impresivnu galeriju slika (ulja, kolaža) i samostalno izlagao u Zagrebu, Sarajevu, Novom Sadu, Kikindi, Mokrinu.

Prema njegovim stihovima komponovao je više zabavnih pesama koje su bile zapažene na festivalima.

Sem knjiga za odrasle, objavio je i knjige pesama za decu: "Plavi čuperak", "Garavi sokak", "Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Olovka ne piše srcem", "Ptice iz šume", "Tako zamišljam nebo"...

Pesnik koji je svojom poezijom i slikar koji je svojim umetnički radom ostavio neizbrisiv trag.

Prerano je otišao sa ovoga sveta, a u svome relativno kratkom životu dosegao je zvezdano nebo popularnosti, i kod dece i kod odraslih. Bio je svestrani umetnik, pesnik, slikar, sanjar i boem, osobenog životnog i stvaralačkog stila.

Umro je 24.06.1986. u Novom Sadu. Pro Arte galerija

Miroslav Antić (1932—1986)
Vojvođanski pesnik Miroslav Antić svojim delom ispunjava prazninu koja se osećala u ljubavnoj poeziji, kao najlepšoj i najdirljivijoj lirici.

Antić nije čist dečji pisac. U prvim njegovim stihovima oseća se podavanje tuđim uticajima. U početku je rezoner i didaktičar koji apostrofira dečju neposlušnost i roditeljski odnos prema svom porodu. Odvaživši se da pripada novoj estetici, pesnik za svoju temu uzima ljubav, i to đačku ljubav, temu od koje su raniji pisci bežali. Centralni motiv sveukupne njegove umetnosti je ljubav. Lepota početničke ljubavi, naivne i nepatvorene, polje je autorovog delovanja i njegova simpatija. Antić je progovorio o buđenju dečje duše bez zavijanja, jasno i otvoreno.

Jedinstven antologijski ciklus metaforičnog naslova "Plavi čuperak" peva o tek stasalim dečacima i devojčacima, o njihovim udvaranjima i potajnim ljubavima. "Plavi čuperak" je zvezdana priča o zatečenim devojčicama sa kikama i lutkama, i dečacima u čijim se srcima, umesto klikera u džepovima, "kotrljaju po dva topla i nasmejana oka". To je lirska drama o preobražaju detinjstva u mladost, o tajnim šaputanjima i sanjarenjima,